POZNATI MUZICARI IZ KRUSEVCA

OVDE MOZETE DA POSTAVITE TEKSTOVE I SLIKE POZNATIH MUZICARA IZ KRUSEVCA .

"Projekat"
- Dakle, ja sam Zvonko Milenković. Čarapan. Selo Kukljin, kod Kruševac. Sto metara od Moravu. Inače, ekonomski tehničar. Je l' kratko? – predstavio se Zvonko u jednom od poslednjih novinskih razgovora, prošle godine. Razgovar je napravljen u Zvonkovom stanu, negde na kraju Zemuna, nedaleko od Konjičke škole, a “paralelni” sagovornik bio je Boris Bizetić.
- Zvonko i ja smo se upoznali pre trideset godina u kasarni, na Trsatu, u Rijeci, gde sam ja bio vođa vojničkog orkestra. Tada mi je Peca gitarista pričao hvalospeve o pevaču iz Autojedinice, i ja mu rekao da ga dovede kod nas. Od tog aprila 1976. do danas smo prijatelji, saradnici i kumovi. A što se mene tiče, i viši sam od njega, a i rođen sam u Beogradu, mada su mi i otac i majka iz Pomoravlja – ispričao je “u cugu” Boris.
Razgovor je napravljen u vreme povratka Rokera na muzičku scenu albumom “Projakat”. Zvonko i Boris su verovali u “veliki kam-bek Rokera”, objašnjavajući kako su “Rokeri stanje duha. I treba da se vrate upravo tamo gde su stali”.
Nove pomodnosti i kultura, tehnološki napredak i opsesije jesu tema tekstova pesama na poslednjem albumu: „SMS“ (mobilni telefon kao sastavni deo organizma svakog našeg čoveka), „Meraklije“ (oda noćnom životu na splavovima uz obavezne trubače), „Tabloidi“ (o skandalima kao duševnoj hrani), „Iz dvojke u keca“ (kladionice), „Proja“ (protest protiv fast fud ishrane), „Silikoni“ (situacija u beogradskoj Ulici Strahinjića Bana, poznatijoj kao „silikonska dolina“)...

Zvonko Milenković ostavio je za sobom dvoje dece i muzičku karijeru koja se godinama vezivala pre svega za kultnu srpsku grupu Rokeri s Moravu – Boris Bizetić, Zvonko i drugari bili su kolektivno sećanje čitavih generacija. Jer samo su oni umeli tako profesionalno da se blesave, da "pljuju s ljubavlju", da zdravim humorom i sočnim, seljačkim jezikom, ismejavaju nadiranje jevtinog folka i malaksalog roka u našoj muzici
Piše: S. MARKOVIĆ, Rizingerium

U Beogradu je, posle duge i teške bolesti, umro Zvonko Milenković. Ostavio je za sobom dvoje dece i muzičku karijeru koja se godinama vezivala pre svega za kultnu srpsku grupu Rokeri s Moravu – Boris Bizetić, Zvonko Milenković i drugari bili su kolektivno sećanje čitavih generacija. Nijedna televizija, ako je htela gledanost, nije mogla bez Rokera s Moravu. Jer samo su oni umeli tako profesionalno, muzički ozbiljno, da se blesave, da "pljuju s ljubavlju", da zdravim humorom i sočnim, seljačkim jezikom, ismejavaju nadiranje jevtinog folka i malaksalog roka u našoj muzici. I išlo im je. Bili su gospodari svog žanra, i sami sebi jedina konkurencija.
A upravo je Zvonko otpevao većinu pesama Rokera s Moravu (koje je napisao Boris Bizetić), glumio je u skečevima koji su snimani za emisiju Bebevizija (TV Politika), kasnije BB Show – koji je doživeo čak 556 epizoda, i učestvovao u mnogim emisijama, “projektima”, spotovima. Najveća onlajn enciklopedija Vikipedija nije propustila da zabeleži kako je “kao mlad pobeđivao na raznim takmičenjima u pevanju narodne muzike”. Njome se, naravno, i samostalno bavio.
Zvonko je u “Rokerima…” bio od osnivanja, 1977., pa do prekida, 1991. godine. Grupa se ponovo okupila i objavila album "Projekat" (2007), a Zvonko i Boris su bili jedini članovi. Pojavio se i u filmovima “Tesna koža 2” i “Tesna koža 4”.
Sa Borisom Bizetićem se upoznao u vojsci, u Rijeci. Priča kaže ga je otac poslao u Rijeku u vojsku, jer je to bilo najudaljenije mesto od Kukljina (gde je Zvonko rođen 1956. godine), kako bi ga razdvojio od devojke u koju je bio zaljubljen. U kasarni na Trsatu, gde je služio u Autojedinici, sreće se sa Borisom (tu je nastala i prva pesma) i tako i počinje njihovo dugogodišnje prijateljstvo i uspešna saradnja.
Po povratku u Kruševac, Zvonko je počeo da radi u Hemijskoj industriji “Župa”, ali je usledio poziv od Borisa Bizetića za snimanje. Zvonko se obratio svom direktoru Miroslavu Miškoviću (koji će kasnije postati jedah od najbogatijih ljudi u ovom delu sveta) sa molbom da ga “pusti na neko vreme”. Mišković je, očigledno, imao sluha, dao mu je odobrenje, kao i mogućnost da se vrati ako ne uspe.


Od te 1977. do 1991. godine Rokeri s Moravu su objavili devetnaest albuma i pet video-izdanja prodatih u više miliona primeraka. Tu su i padali trofeji; zlatne, dijamantske i platinaste ploče. Održali su više od dve hiljade koncerata širom nekadašnje Jugoslavije i pevali od Evrope, preko Amerike, do Australije.
I onda je došla 1991. Kad topovi progovore, muze zaćute. Masovno su počeli da nose šajkaču oni koji je do tada nisu nosili. “Rokeri” su okačili instrumente o klin i bavili se nekim drugim poslovima i vizijama.
Zvonko je neko vreme bio i na čelu beogradske izdavačke kuće “Jugodisk”, čiji su Rokeri s Moravu i bili ekskluzivci.
Posle šesnestgodina, “Rokeri” – tačnije Boris i Zvonko - su se vratili i 2007. objavili novi album “Projekat”. U pesmama se pojavljuju novi problemi današnjice kao što su SMS, silikoni, iz dvojke u keca i mnogi drugi. “Album se zove "Projekat". A zove se tako da bi sebi omogućili psihoterapiju u ovom kretenskom vremenu. Da bi pokazali kako pesme mogu da budu smislene i duhovite u tekstu, uz originalnu, nekradenu melodiju, i to, baš, u vremenu kada se snima i peva sve i svašta” – bilo je objašnjenje “Rokera”.
Na žalost, ispostavilo se da je to i njihov poslednji “projekat” u tom sastavu. Ostaće mnogo hitova i sećanja na najtiražniju srpsku grupu: “Stojadinka ovce šiša”, “Turio Ljubiša pivo da se ladi”, “Čorbas' pasulj volem”, “Kod Đoku u disko”, “Drma, drma plovak”, “Tango Javorka”… sve do “Proje”, “SMS”-a, “Silikona” na prošlogodišnjoj ploči.
Ostale su i pesme koje je Zvonko snimio samostalno (“Jasmina”, “Ne tražite da vam pevam”, “Samo ja znam”, “Svadjamo se, mirimo se”…).
Priča o Zvonku i “Rokerima”, posle svega, čini se nedovršenom. Život, na žalost, često ima takve planove…